sreća
..April je mesec prašine i laži..
Kako sam samo ponosno danas ušetala u tvoj život, da podelim sa tobom Radost! Super sam, rekla sam, uvijajući se na suncu. Baš je dobro na Adi kad nema ljudi, mrmljam.Kažeš; bolje si raspoložena nego prošli put.. Da! Promenila sam sve što ne valja, sve što me je gušilo; sve što mi nije dalo mira..Nije bilo lako. Bilo je teško.Bilo je grozno. Ali, kad pobediš sebe i svoje strahove, osećaj je neponovljiv! Sad to znam. I srećna sam. Sve je dobro. Mnogo dobro. Vidi me, kažu, spremni za poglede i blještavi prsten na ruci, i sjajna kosa, i osmeh koji ne silazi sa usana. Sve je super! Odlučila sam da idem u Moskvu. Baš strava je l da? I ostavila sam ga. I zadovoljna sam. I mnooogo mi je lepo.
Samo..
Kad me pogledaš; u oči; pitaš: " Zašto su ti oči uvek pune suza?"
A i na tebi sve blješti. Na odmoru ti je svaki put sve bolje.Nasmejan si i vickast. Šarmantan i zabavan. Sve pršti. Imaš sve. Ja sedim pored tebe. Opet si me dodirnuo. A nisi me ni takao. Video si ono što sam verovala da sam izbrisala ovim sigurnim hodom danas. I pokušavam u sebi, da ugasim želju, ali, najednom, usred tišine, čujem svoje reči: Jesi ti srećan?, i tebe, kako mi odgovaraš, ne okrenuvši se ka meni: Jesam, valjda.
I poželim da odem što pre. I da mi ti ne daš da odem.
Idem sa tobom do tvog auta, kažeš, a ja bih da skratimo sad ovaj rastanak, i idemo zajedno; ja, korak ispred tebe. Dobro je, ponavljam u sebi, odlično je ispalo, sve je super, sve je dobro, nećeš ga nikad više videti, ne postoji ništa, srećan je, ja sam srećna, ne znam ko više?!
Dodji da te ljubim, kažeš, a ja, spremno podmećem obraz, pazeći da mi osmeh ne sklizne sa lica.
A istog trena u kom sam se okrenula od tebe, znala sam da si jedini koji je, ikad video suze u mojim očima.
I više ništa nije moglo da ih zadrži.
